Aleksandar Sabo

igra podražavanja

  • Korisni linkovi:

    Prepolovite troskove grejanja

Facebook (ne) rođendan

15 Mar 2011

Već par dana mi se nešto mota po glavi: mnogim ljudima sam eto, tek tako čestitao rođendan preko Facebook-a, bez ikakve provere i razmišljanja da li je njima zaista tog dana bio rođendan ili ne. Jednostavna mala porukica koja obaveštava o današnjim slavljenicima oslobodila me je prikupljanja i memorisanja rođendana svojih prijatelja i drugara. Verujem da se većina vas, koji čitate ovo, slaže sa konstatacijom da je ovo jedna od najkorisnijih stvari koju Facebook nudi.

Ali!

Šta se desi kada neko (namerno) pogrešno unese datum svog rođenja?

Da bih dobio odgovor na ovo pitanje, pre dva dana sam rešio da napravim jedan mali (sociološki) eksperiment. Promenio sam datum svog rođendana na Facebook-u! Odlučio sam da umesto 13. aprila to bude 14.mart. Ovaj datum sam odabrao zbog predpostavke da će zato što pada u  ponedeljak, dopreti do najvećeg broja ljudi, a sličnost sa mojim datum rođenja trebalo je da obezbedi da će neko biti prevaren. A da se ne lažemo, da ovo nisam uradio sada, morao bih da čekam barem do jeseni, ili sledeće zime, da ljudi zaborave da mi je ove godine već bio rođendan.

Iz prve sam samo želeo da se zabavim i razbijem sivilo svakodnevice. Razmislio sam o reakcijama ljudi, pa sam se pripremio za neke od njih; neke druge ne bih naslutio ni u ludilu! Nadam se da, sada kada je sve gotovo, niko nije ljut zbog ove ujdurme.

Elem, očekivani odziv na ovu zavrzlamu je bio da će se javiti dve grupe ljudi:

  • oni koji ne znaju kad mi je rođendan;
  • i oni koji znaju kad mi je rođendan.

Oni koji ne znaju kad mi je rođendan će mi čestitati rođendan. Tako je i bilo. Ovde nema ničeg neobičnog. Ni sam ne bih postupio drugačije da mi većina tih osoba uradi istu stvar. Jednostavno previše datuma koje se ne mogu zapamtiti i ljudi se u potpunosti oslanjaju na činjenicu da se neko neće ovako našaliti sa njima, već će uneti svoj pravi rođendan. Svima njima želim da zahvalim na svim željama. Sačuvaću ih u lepom sećanju do pravog rođendana, kao i za svaki svoj sledeći.

S druge strane postoje osobe koje jednostavno ne možeš prevariti. Pamte brojke bez greške. Ove osobe su mogle upropastiti ovaj ogled. Ali, da se to ne bi desilo, odlučio sam da brzo uklonim sve njihove postove, a da im za uzvrat obezbedim privilegiju da odmah saznaju o čemu se radi. Ni ovde nije bilo iznenađenja.

Iznenađenje je nastalo kada se pojavila treća grupa ljudi, koju uopšte nisam očekivao i nisam mogao da pretpostavim da će se javiti na ovaj način. Ova grupa je najmalobrojnija, a u nju spadaju osobe za koje 100% mogu da tvrdim da znaju kad sam rođen, a koji su mi opet čestitale rođendan, ili barem nazvale da provere da mi nije slučajno ipak danas rođendan.

Kako se ovo desilo?

Pretpostvaljam da svi mi imamo specijalan način tretiranja informacija koje dolaze iz poverljivih izvora. Zbog brzine života i obilja podataka koji nas okružuju, informacije iz ovih izvora usvajamo bez provere. Ovo često može da bude jako korisno, jer ne moramo da razmišljamo o tome dalje. Na žalost, takođe može prouzrokovati konfuziju da se nekad usvoji i informacija koja nije istinita, čak iako nam samo malo treba da bismo se setili da u stvari posedujemo istinitu informaciju.

Nagađam da se upravo to ovde dogodilo.

Ono što bih izveo kao zaključak o svom drugom eksperimentu (ovde možete pročitati o prvom) na društvenoj mreži Facebook je:

  1. da nije lepo cimati ljude na ovaj način… Izvinjavam se još jednom, ali ipak priznajem, bilo je užasno zabavno;
  2. ponekad nije loše proveriti i porazmisliti čak i o nekim bezlenim i beznačajnim informacijama koje nam se svakodnevno serviraju, naročito pre nego što ih prihvatimo i usvojimo za svoje paradigme. Zamislite samo koliko vas neki moćniji mediji mogu nasamariti kada sam ja juče uz pomoć Facebook-a uspeo da vas uverim da mi je zaista rođendan;
  3. da, na žalost, ovaj eksperiment moram proglasiti neuspešnim, jer niko sinoć nije došao na pivo sa poklonom.

 

Zašto je širi televizor bolji?

01 Mar 2011

Podela televizora prema odnosu stranica ekrana, daje nam dve dominantne grupe na tržištu: tu su televizori razmere 4:3 i 16:9. Pre nekoliko godina svi televizori su bili iste razmere (4:3). Otkud sad dve vrste i zašto bi trebalo da kupiti “široki” televizor kad naše tv stanice i dalje emituju program formata 4:3? Pozabaviću se istorijom ova dva formata, pre nego što pokušam da dam odgovor na ovo pitanje i svoju preporuku vezanu za izbor odgovarajućeg tv prijemnika.

Šta je razmera?

Svaki televizor (ili bioskopsko platno) možemo zamisliti kao jedan pravougaonik. Numeričko izražavanje odnosa širine i visine tog pravougaonika predstavlja razmeru. Kada kažemo da je televizor ima sliku formata 4:3 to znači da je on širok 4, a visok 3 jedinice dužine. Jedinica dužine može da varira, ali je njihov odnos uvek isti. Razmera se standardno obeležava kao odnos celih brojevima 4:3. Takođe je veoma popularan i način obeležavanja u kojem je drugi broj u odnosu jedinica: 1.33:1. Ovo je popularno zato što se ovo može predstaviti skraćeno tako što se jedinica izostavi, pa dobijemo samo jedan broj: 1.33. U ovom tekstu smo koristili smo koristili različite vrste obeležavanja.

Kao što smo već naveli standardni odnos stranica televizora starije generacije je 4:3, dok se novi televizori pojavljuju u formatu 16:9.

Razmera 4:3

Krajem devetnaestog veka razmeru 4:3 je prvobitno odredio Vilijam K. Dikson (William K. Dickson), istraživač u laboratoriji Tomasa Edisona. On je eksperimentisao sa novim uređajem zvanim kinetoskop. Za njega je koristio film širine 70mm, koji je bio vrlo skup u tom periodu. Tomas Edison smatrao je da tolika širina filma predstavlja nepotrebno rasipanje i od svog asistenta je zatražio da napravi značajnije uštede, tako što će smanjiti film. Na Vilijamovo pitanje: Koji oblik da koristi za slike?, Edison je sklopio prste u oblik pravougaonika približne razmere 4:3 i rekao: “Ovakav”.

Iz ovog se može naslutiti da je Edisonova odluka bila nasumična, a Vilijam je odabrao širinu filma 35 mm i  najmanje cele brojeve koji su opisivali odnos stranica predstavljenog pravougaonika. Postoje razne teorije da je Edison imao na umu Euklidov “Zlatni presek“, kada je postavljao zadatak svom pomoćniku. Zašto su se opredelili baš za ovaj oblik, niko ne zna tačan odgovor.

Društvo filmskih inženjera je prihvatilo ovaj odnos kao svoj prvi inženjerski standard 1917. godine. Narednih 35 godina svi filmovi su bili snimani u tom formatu. Razvoj televizije tridesetih godina XX veka bio je pod uticajem filmske industrije. Ista razmera iskorišćena je za prenos tv signala, a kasnije je i zvanično usvojena kao standard. Ovo je omogućilo ljudima da filmove, koji su do skoro bili dostupni samo u bioskopima, mogu gledati iz udobnih fotelja u svom domu.

Ovaj standard je do dana današnjeg zadržan na mnogim televizijama širom sveta. Digitalizacijom televizije prelazi se na novi standard 16:9, pri čemu će ovaj zastareli standard kroz nekoliko decenija u potpunosti biti istisnut sa tržišta.

Razmera 16:9

Vidno polje čoveka je više pravougaonog, nego kvadratnog oblika. To je navelo na zaključak da su “široki” formati prirodniji za gledanje, a filmovi predstavljeni u ovakvom formatu mogu stvoriti jači vizuelni utisak. Logičan potez filmskih studija posle ovog zaključka bio je da se novi filmovi snimaju u novom “širokom” formatu. Ujedno ovaj korak je  tokom pedesetih godina XX veka, vrlo vešto iskorišten kroz reklamnu kampanju za povećanje broja posetilaca bioskopa, koji je pao usled dostupnosti televizije.

Pod “širokim” formatom podrazumevamo sve formate koji su veći od 1.37:1. Tokom vremena eksperimentisalo se sa raznim “širokim” formatima. Svaki studio mogao je snimati filmove u nekom svom odnosu. Tokom vremena u filmskoj industriji izdvojili su se sledeći standardi:

  • 1.33 (The Academy standard aspect ratio);
  • 1.67 (The European widescreen aspect ratio);
  • 1.85  (The American widescreen aspect ratio);
  • 2.20  (Panavision);
  • 2.35  (CinemaScope).

Kao što možete primetiti standard 1.78 (16:9) nije na listi. Postavlja se pitanje odakle se ovaj format stvorio i kako je postao standard? Za ovo je zaslužan dr Kerns H. Powers, rukovodilac u istraživačkom centru David Sarnoff. On je nacrtao sledeću sliku:

Na slici su predstavljeni filmski formati normalizovani na istu površinu i postavljeni jedan preko drugog. Sa slike se jasno može utvrditi jedna zanimljivost: najmanji spoljašnji pravougaonik u koji se uklapaju svi predstavljeni formati, kao i najveći unutrašnji pravougaonik su iste razmere: 16:9. Kerns je zaključio da bi platno ove razmere moglo efikasno koristiti za prikazivanje filma rađenog u bilo kojoj od navedenih razmera.

Godine 1984. Društvo inženjera filma i televizije (SMTPE) anonimno usvaja ovaj koncept. Nedugo posle toga postao je međunarodni standard digitalne televizije, digitalne televizije visoke rezolucije (HDTV) i poboljšane analogne televizije (EDTV). On omogućava da se doživljaj film bolje dočara gledajući ga na televizoru.

Moja Preporuka:

Ako kupujete televizor na kojem ćete prvenstveno gledati program naših tv stanica i želite da potrošite što manje novaca, kupite televizor starije generacije, jer su značajno jeftiniji (CRT monitori). Ukoliko vaš novi tv treba da posluži za gledanje filmova, igranje konzola i/ili praćenje HDTV kanala bez daljeg razmišljanja izaberite novi “širi” standard. Vaš izbor treba da se temelji na vašim potrebama i navikama, pa dobro porazmislite o tome pre nego što otvorite novčanik i kupite nešto što vam u stvari ne odgovara.

Pet razloga zašto volim programiranje

24 Feb 2011

Rešio sam da popravim svoju veštinu pisanja. To se najbolje radi pisanjem. Sa Ivanom sam se dogovorio da mi redovno zadaje teme, kao i da kontroliše moj rad. Posle neuspelog pokušaja da progura ideju za tekst: Kako sam proveo letnji raspust; Ivana se uozbiljila i zadala mi je gore pomenutu temu. Ovo je trebao da bude lagan zadatak, jer dnevno puno vremena provodim u programiranju.

Ubrzo je usledila i kratka rasprava. Ja ne želim da pišem na ovu temu. Ne želim da pišem tekstove kao što su: “5 saveta da izgubite celulit” ili “10 razloga da se namestite pokraj šanka”. Ako nešto volim ili ne volim onda to sigurno nije organizovano u neku listu sa okruglim brojem stavki. Još jedan argument kojim sam pokušao da izbegnem ovu temu, bio je da ja jednostavno ne volim programiranje i da nemam nijedan razlog da ga volim. Dobio sam kratak odgovor:

– “Onda izmisli, ionako je ovo samo vežba.”

Odustao sam od dalje rasprave i od pisanja teksta.

Nekoliko sati kasnije shvatio sam da to možda i nije bila toliko loša ideja. Ne mora da nam se svidi svaka vežba koju izvodimo, ali ponekad može biti korisna. Pošto trenutno nemam pametnija posla, pokušaću da navedem 5 razloga zašto volim programiranje i time završim ovaj tekst za vežbu.

Volim programiranje, zato što…

1. … je to jedna od stvari u kojima sam dobar;

2. … zato što volim osećaj koji me obuzme kada se neko javi i kaže da mu je moj softver pomogao da reši neki problem;

3. … mi omogućava da budem finansijski nezavistan;

4. … mi je jednostavnije nego pisanje;

5. … zbog njega ne moram da cepam drva.

Možda se ovi moji razlozi mogu navesti i za neki drugi posao. U svakom slučaju ovo je moja vežba i moj tekst. Kao što sam ranije već spomenuo, i ova vežba može biti korisna, jer kad malo bolje razmislim ja ipak volim da programiram; cepanje drva i nije toliko jednostavno.

 

Mac Setup

01 Jan 2011

Često se na netu mogu naći slike raličitih postavki radnog okruženja korisnika Mac računara, takozvani Mac setup. Ovi prikazi uglavnom služe da bi se ljudi hvalili svojim prijateljima kakvom opremom raspolažu, mada nekome mogu da posluže i kao ideja za dobro organizovano radno okruženje koje obezbeđuje komfor u radu.

Početkom nedelje sam se preselio u novi stan. Posle dužeg razmišljanja pronašao sam idealno mesto da postavim svoje radno okruženje i sada je došlo na red da predstavim svoj mac-setup:

Justejn Gorder: Zamak u Pirinejima

05 Dec 2010

Pre tri meseca pod ruku mi je dospeo roman Justejna Gordera “Zamak u Pirinejima“. Roman je zamišljen je kao e-mail prepiska između glavnih likova. Ovakav koncept mi se odmah svideo i želeo sam da što pre vidim na koji način ga je pisac realizovao. Radnja romana u tom trenutku nije mi bila mnogo bitna, a raniji radovi ovog autora najavljivali su pitko štivo prožeto filozofskim razmatranjima. Rešio da izdvojim malo vremena i pročitam knjigu.

Knjiga se bavi kritičkim pogledom na religiju, paranormalne pojave i onozemaljski svet iz dva dijametralno suprotna ugla: jednog “vernika” i jednog skeptika. Radnja romana vrti se oko mističnog događaja koji je razdvojio glavne likove: Stejna i Surlum. Trideset godina kasnije posle njihovog slučajnog susreta oni odlučuju da uspostave kontakt, ali isključivo preko email-a.

Najavljivanje mističnog događaja na početku romana i njegovo pominjanje kad god se nađe zgodno mesto za to, predstavlja Tajnu (sa velikim T) romana. Tokom cele knjige oni razglabaju o toj njihovoj Tajni, ali sve do pred kraj knjige se ne objavljuje šta je u pitanju. Preveliko potenciranje na ovom događaju kao okosnici cele priče i nepotrebnim držanjem čitaoca u neznanju, istog čine samo nepotrebno smorenim, iznerviranim i nezainteresovanim za radnju romana. Da je kojim slučajem ranije otkriveno šta je u pitanju, poenta se sigurno ne bi izgubila. To ne bi pokvarilo ni čitanje, samo bi mu od početka dalo više smisla. Ovako može da se desi da odustanete i ne pročitate je do kraja. Ja sam knjigu zaklopio na 138. strani i ostavio je.

Još jedan razlog koji me je odvratio od čitanja je apsurdnost korišćenja email-a kao jedinog sredstva komunikacije. Da bih ovo objasnio moram napraviti malu digresiju. Radnja romana smeštena je u leto 2007 godine. Sredstva za komunikaciju odavno su prevazišla telegram, kao jedini oblik razgovora na daljinu. Junacima romana su dostupni i chat, i telefon, i video call. Oni insistiraju da se komunikacija obavlja isključivo preko email-a. Na nekim mestima se navodno dopisuju u realnom vremenu, tj. Surlum pošalje mail, pa čeka da joj Stejn odmah odgovori i obrnuto. Za potrebe ovakve situacije chat je idealna stvar. Pisac je morao na neki način da uvede dijalog (aktivnu raspravu) u roman, kako bi bar na momente pobegao od monotonije koju prouzrokuje čitanje dugačkih pisama junaka. Dijalog je sproveo kroz kratke email poruke i poenta mog izlaganja je da je upravo na tom mestu trebao uvesti chat, ako likovi već nisu bili spremni da razgovaraju telefonom. Jedini razlog zbog koga se pisac nije odlučio na ovaj korak, po meni je to što je pokušao da bude konzistentan i nije želeo da uvodi nov način komuniciranja junaka. Knjiga se tada ne bi mogla reklamirati kao: Knjiga sastavljena od međusobno razmenjenih email-ova Stejna i Surlun.

Večeras, razmišljajući o nekim stvarima setio sam se jednog interesantnog pasusa iz knjige koji opisuje slučajnosti. O njima ću pisati neki drugi put. Usput sam pomislio kako se možda na kraju knjige pronađe još koja zanimljiva rečenica. Upravo iz tog razloga rešio sam da pročitam knjigu do kraja, a da deo recenzije napišem sa mišljenjem koje sam stekao pre nego što sam odustao od knjige. Konačan sud izneću kad završim sa čitanjem.

Odoh sad da čitam knjigu.

Dva sata kasnije.

Moje mišljenje se i dalje nije promenilo.

Jako volim neke od ranije objavljenih dela ovog pisca, ali to nije dovoljan uslov da mi se i svako njegovo novo delo bezuslovno svidi. Smatram da je ovo jedna prosečna knjiga, koja obiluje ne tako interesantnim filozofskim razmatranjima i ako vam se ova tematika ne sviđa zaobiđite je u širokom luku.

OKTAN – program za praćenje potrošnje goriva u vozilu

27 Sep 2010

Progam Oktan je nastao iz lične potrebe za evidencijom o utrošenoj količini novca i  prosečnoj potrošnji goriva.

Karakteristike programa i osnovna svojstva

  • praćenje prosečne potrošnje goriva – izaberite praćenje u određenom vremenskom periodu (datumi kada je gorivo natočeno) ili na osnovu pređene kilometraže (stanje na kilometar satu). Jasan prikaz, na osnovu parametra koji ste odabrali, pojaviće se na gornjem grafiku.
  • evidencija troškova – na pitanje koliko me sve to košta, odgovor daje donji grafik. U ovom odeljku je prikazano koliko je goriva potrošeno, kilometara pređeno i novca utrošeno (na gorivo), sumirano za svaki mesec pojedinačno.
  • više vozila, jedan softver – OKTAN vam omogućava da pratite potrošnju i troškove za sva vaša vozila, ukoliko ih imate više. Jednim kilikom odaberite vozilo i svi podaci će vam biti dostupni.

Program se može besplatno skinuti sa sledeće adrese: http://www.malopero.com/oktan/

Detect User idle time on Mac OS X

25 Aug 2010

When you’re developing an application to track time or some work done on a computer, you need to know how long that user was actually in front of the screen, working on a task. If user has left his seat, your application should detect that and pause the timer.

This can be done by comparing user idle time with predefined amount of seconds, for which we are shure that user is left his place, usualy 300 or 600 seconds (5-10 minutes).

Dalje »

Kao što bi rekao papagaj…

12 Jul 2010

Posle 4 dana ovogodišnjeg Exita (ako izuzmemo nastup Mike i Faith No More) celokupan doživljaj se može opisati u naredne dve slike:

Konačno sam skinuo narukvicu.

Bolje da sam ostao kući, ne bih morao patike  da perem.

Više komentara nije zaslužio.

Exit kul narukvice za opuštanje i uživanciju

07 Jul 2010

Novi sistem ulaska na ExitFestival značajno je promenjen. Umesto regularnih karata uvedene su narukvice. Moje mišljenje je da bi imali mnogo više zadovoljnih posetilaca da su ostavili i regularne ulaznice i narukvice, pa da možemo da biramo koju ćemo koristiti.

Mene lično nervira licemerje koje proizilazi iz objašnjenje da organizatori nekom čine uslugu, a u stvari  samo dodatno maltretiraju sve sa ovakvim postupkom. Ovakav vid ulaznica koristi se na svim velikim festivalima u svetu i se njime se jednostavnije reguliše ulazak na festival, kao i čuvanje same ulaznice.

Čuvanje ulaznice treba da bude lična stvar. Ono što ja vidim kao razlog za uvođenje ovih narukvica je samo povećanje kontrole ulaska na festival, ali ne i pojednostavljivanje istog što bi trebalo da bude cilj. Ono što se dobilo sa ovakvim postupkom je dodatno maltretiranje posetilaca koji ne vole da nose narukvice bilo koje vrste. Na žalost ja sam jedan od njih i zato ovo pišem.

Sistem ulaska na festival ovim nije poboljšan. Postojanje bar koda na narukvici, nam sugeriše da se ništa ne menja, tako da i ove godine očekujemo skeniranje bar kodova, redove, pretresanja i slične gužve.

Narukvica bi trebala da omogući više jednostavnih i nesmetanih ulazaka na festival. O većem broju ulazaka na festival možemo da zaboravimo u startu, al sa time smo se pomirili još odavno.

Pa se opet postavlja pitanje: Zašto je uveden sistem ulaska narukvicama?

“Zato što je po praksi svih ostalih festivala sveta potpuna personalizacija kupaca neohodna s obzirom na aspekte bezbednosti. Prelaskom na narukvice, Exit prestaje da bude jedini festival koji koji ih nije koristio i preuzima model koji imaju svi ostali festivala na svetu.” (više)

Meni nije jasno koji su to aspekti bezbednosti, ali to tako kul zvuči.

Nekome je možda jednostavnije da čuva narukvicu nego kartu. Ja, kome smeta i ručni sat da nosi, nisam jedan od njih. Meni je bilo jednostavnije da stavim kartu u novčanik i da je čuvam u torbici. Narukvicu mogu zakačiti i pokidati negde usput i karta tada prestaje da važi.

O udobnosti nošenja ove narukvice neću ni pisati. Sve se vidi sa slike.

Za kraj citiraću deo teksta sa sajta ExitFest.org

“…uživanje podrazumeva i kul narukvicu koju ćete nositi tokom četiri festivalska dana (a verovatno i duže)…” (više)

Citat malo izvučen iz kontektsta, ali i dalje prenosi poruku debilizma, poput onog koji se može čuti u TopShop reklamama.

Relationship status: Single

11 Jun 2010

Pre dva dana u razgovoru sa svojom lepšom polovinom pričali smo o sledećem: Šta bi mi ljudi rekli da im kažem da smo sada, 2 meseca pre nego što treba da stanemo na ludi kamen, raskinuli? Umesto da tupim u prazno i nagađam šta bi ljudi rekli, rešio sam da proverim.

Na Facebook-u sam objavio Relationship status: Single.

I prva dva minuta ništa se nije desilo.

A onda. Stiže poruka preko Skype: Dalje »

© 2017 Aleksandar Sabo | Tekstovi (RSS)
Developed by Malo pero - Powered By WordPress