Kako biram knjige za čitanje?

Godinama unazad, početkom godine definišem sebi cilj šta naredne godine želim da pročitam. Pored tipa knjiga koje želim pročitati, definišem i neku minimalnu količinu koju želim pročitati.

Definisanje broja pročitanih knjiga, nije nešto što može biti uzeto kao jednoznačna mera, zato je bolje da korisimo broj pročitanih stranica. Ali ni u ovom slučaju ne treba da se držimo čisto definisanih brojeva, jer pročitati jednu knjigu od 500 strana nije isto što i pročitati 5 knjiga od 100 strana. Zato ja svoje ciljeve u vezi sa čitanjem, definišem kombinacijom ovih parametara.

Kad zadajem sebi zadatak za čitanje, trudim se da zadati broj knjiga/strana bude realan. Ponekad se ipak desi da precenim sebe i svoju volju za čitanje, pa na kraju ne uspem da ispunim cilj koji sam postavio. Ali bez obzira na to, cilj uvek treba da je postavljen malo više od realnih mogućnosti, kako bi smo na kraju dali svoj maksimum, a kad ispunimo 70% od definisanog, možemo smatrati da je vreme za postavljanje novog cilja.

Da li je to neko spomenuo OKR?

Prosečno godišnje pročitam oko 3.000 stranica, što predstavlja između 10 i 15 knjiga. Početkom ove godine definisao sam sebi zadatak da pročitam 15 knjiga, odnosno 3000+ stranica. Postavio sam i jednostavan uslov da ne budu sve edukativne, nego da pročitam barem jednu knjigu iz žanra beletristike, na svake tri publicističke knjige. Taj cilj sam i ostvario: 15 knjiga i 3700+ pročitanih stranica.

Šta planiram da čitam u 2021?

U narednoj godini želim manje da čitam, ali više da pišem. Tako da ću konkretne ciljeve za čitanje malo da smanjim. Novi plan mi je da pročitam: 10+ knjiga, odnosno 2500+ stranica.

Posao kojim se bavim, zahteva konstantno usavršavanje. Zato uvek na početku biram knjige koje će me zadržati u toku sa dešavanjima iz oblasti predutništva i programiranja. Meni je uvek zanimljivo da saznam na koji način su se određene značajne ličnosti izborile sa problemima s kojim su se susretale, zato biram da pročitam i jednu (auto) biografiju naredne godine.

Oblasti lepe književnosti predstavlja pravu hranu za dušu i bogati naš govorni rečnik, pored toga knjige mogu imati veoma zanimljive priče. U narednoj godini zato želim da pročitam barem jednu knjigu koja se smatra klasikom književnosti, jednu iz oblasti sajber pank žanra, jednu knjigu nekog savremenog pisca i najmanje jednu avanturističku knjigu koja će me odvesti na neka daleka i uzbudljiva putavanja, makar i u mislima.

Pored knjiga koje odaberem planski da pročitam, uvek ostavim i malo prostora, za neku knjigu za koju saznam onako usput a koja me u momentu zainteresuje.

Ukratko ovo predstavlja moj plan šta želim da čitam naredne godine. Koje sam konkretne knjige odabrao za narednu godinu neću sada da vam otkrijem, za to ipak morate da sačekate sledeći decembar.

Šta sam čitao u 2020. godini

Ove godine ispunio sam sebi postavljeni cilj da pročitam 15 knjiga. Knjige sam podelio u nekoliko kategorija, kako bih odvojio beletristiku od publicistike i tehničkih knjiga koje čitam zbog posla.

Najznačajnija knjiga

Zbog svog problema sa viškom kilograma i činjenice da sam se početkom godine dodatno ugojio i dostigao za mene neverovatnih 139 kg težine, kao najbitniju knjigu koju sam pročitao protekle godine izdvojiću Kompas ishrane. U njoj autor analizira istraživanja o uticaju različitih vrsta namirnica i dijeta na funkcionisanje našeg organizma, a samim tim i na održavanje zdravlja i dugovečnosti života. Na osnovu ovih činjenica daje preporuke šta je zdravo da se jede, odnosno pije.

Saveti iz ove knjige pomogli su mi da regulišem ishranu i da skinem 12 kg za 3 meseca, pritom sam jeo ukusnu hranu i ni jednog trenutka nisam bio gladan. Tako da preporučujem knjigu svima koje interesuje kako da se zdravo i ukusno hrane, bez obzira da li imaju problema sa viškom kilograma ili ne.

Hrana za dušu

Ljubitelj sam dobre priče. Filmove i knjige primarno delim po kvalitetu priče u njima, a sekundarno po žanru kojem pripadaju. Ako je priča dobra, sve ostalo su samo sporedni detalji. Filmovi naših proslavljenih reditelja, autora gore predstavljenih knjiga, oduvek su mi bili zanimljivi. S toga nisam oklevao da nabavim njihove knjige skoro istog trenutka kada sam saznao da ih ima u prodaji.

Ovde postoji jedna opasnost. U situacijama kada si bezrezervno oduševljen nečijim radom, dešava se da postaviš jako visoka očekivanja za svako njegovo sledeće delo. Ovaj postupak vrlo lako dovodi do razočarenja. To se u ovom slučaju nije desilo. Prijatno sam se iznenadio i oduševio čitajući ove knjige. Ako volite kratku formu i kvalitetnu priču, ne treba da preskočite ove knjige.

Tek kad pročitaš knjigu Slika Dorijana Greja postaje ti jasno koliko su sve novije filmske adaptacije ovog klasičnog dela loše. U njima je potpuno pogrešno i iskrivljeno predstavljen karakter Dorijana, koji je jedan izuzetno mračan, surov i zao lik. U romanu pisac nam predstavlja transformaciju bezbrižnog mladića neopisive lepote u poročnika kakav se retko može zamisliti. Pored njega, upoznajemo se i sa svetom iz ugla aristokrate hedoniste koji nas konstantno ubeđuje da su lepota i čulna zadovoljstva jedine stvari kojima se za života treba baviti. Mnoštvo filozofskih stavova, prelepih opisa i sam zaplet, čine ovu knjigu vanvremenskim klasikom.

Prošle godine sam knjigu The Phoenix Project pročitao u dahu. A onda sam saznao da ima i nastavak.

Ove dve knjige su od istog autora. Smeštene su u isti vremenski okvir, predstavljen je rad na rešavanju istog problema, samo su u svakoj knjizi različiti junaci u fokusu.

Odmah na početku čitanja došlo je do velikog oduševljenja pričom. Problemi predstavljeni u knjizi su realno opisani. Za mene koji živim i radim u tom svetu, ovo je bio napeti triler koji i sam svakodnevno preživljavam. Čitajući prvu knjigu, saznao sam i za Teoriju ograničenja (Theory of constraints) i na koji način ona pomaže da se reše problemi u proizvodnji, a da može da se iskoristiti i u IT procesima.

Knjiga je fikcija, a ideja je uzeta iz knjige The Goal – Eliyahu M. Goldratt-a. Autor je samo prilagodio radnju romana dešavanjima u IT sektoru kompanije.

Korisne knjige

Ovo su knjige koje su mi pomogle da unapredim svoje menadžerske veštine i shvatim kriterijume za dobro imenovanje stvri.

Ako ste osoba čiji posao zahteva tehničke ili kreativne veštine (programer, dizajner ili nešto slično) i dovedeni ste u situaciju da vodite tim i upravljate projektom, onda će ova knjiga biti vaš najbolji drug na početku tog putovanja. Julija, je svoju karijeru započela kao dizajner. Ubrzo po dolasku u ekipu koja je razvijala Facebook, postala je menadžer i dobila zadatak da vodi tim dizajnera. Kroz ovu knjigu ona prenosi svoje stečeno isustvo koje joj je omogućilo da na kraju napreduje do pozicije VP of Design, u Facebook-u. Knjiga je odlično napisana i puna korisnih informacija za posao menadžera, zato ima sve moje preporuke.

Kreirate novi proizvod? Otvarate novu firmu? Želite da se izdignete iznad konkurencije, odmah po izlasku na tržište? Onda je prvi korak dati kvalitetno ime proizvodu ili kompaniji koji će vas izdvojiti od drugih. To ćete naučiti baš u ovoj knjizi. U njoj ćete saznati koja imena su dobra, a koja su loša, kako se kreativnost davanja imena može staviti u proces koji sigurno daje rezultat na kraju, kao i da li vaš website mora da ima isto ime kao i vaša firma. Knjiga predstavlja odličan priručnik, koji treba konsultovati s vremena na vreme po potrebi.

Za kvalitetniji posao

Ovo su knjige tehničke prirode o kojima ne bih na ovom mestu detaljisao. Prve tri se bave programiranjem, a četvrta je o pisanju. Na drugim mestima postoje opisi šta iz njih možete saznati. Čitanje ovih knjiga sigurno ne škodi osobama koje ove teme zanimaju, a ako ne škodi znači da koristi.

Blago razočarenje

Ovo je grupa knjiga koje su me pomalo razočarale kada sam ih pročitao. Ovo nikako ne znači da su ove knjige loše, nego da sam ja svoja očekivanja postavio više nego što je trebalo. Iako sam malo razočaran u njih, ja i dalje preporučujem da se ove knjige pročitaju, jer postoje stvari koje se iz njih mogu naučiti.

Za početak moram da kažem da ova knjiga ima veoma zanimljivu alegoriju u kojoj preduzetništvo poredi sa načinom uzgajanja bundeve za učestvovanje na takmičenju za najveću bundevu. Predstavljena paralela je odlična i lepo je prikazana. Razočarenje je usledilo zato što smatram da ceo koncept nije imao dovoljno materijala da bi bio predstavljen u formi knjige. Ovo bi bio odličan malo duži blog post. Ovako je autor morao da ubacuje isprazne primere kako bi popunio prostor i koji samo razvodnjavaju celu priču, a ne služe ničemu.

Ako volite Džeremijev oštar jezik i komentare koji nisu uvek politički korektni ova knjiga vam se može i svideti.

Problem sa knjigom je u tome što je nastala bez nekog jasnog plana. Pisac je seo i napisao knjigu o mašinama koje po njemu imaju dušu. Njak. Šta to tačno znači. Priče su napisane kroz lični stav pisca, isprepleten sa malo istorijskih činjenica i anegdota o mašinama. Mašine poredstavljene u knjizi, odabrane su bez neke veće ideje i nekog cilja, rekao bih kao skup nasumice odabranih novinskih članaka od istog autora, bez jasne zajedničke tematike. Na kraju ovo sve skupa liči na nevešto ispričane priče koje se pričaju u kafani, bez jasne poruke i pouke.

Knjige koje sam mogao da preskočim

Na svetu postoji puno dobrih knjiga da bi smo vreme gubili na čitanje gluposti i budalaština. Ovaj segment kreiran je u nameri da skrene pažnju na ovakve knjige i da uštedi malo vremena osobama koje nameravaju da ih pročitaju.

Za neke od najgorih savetodavnih knjiga koje postoje, smatram knjige koje se zasnivaju na alanfordovskim izrekama. Ovo je jedna od takvih knjiga i možete je slobodno preskočiti.

Kad modifikujemo čuvenu alanfordovsku izreku:

Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.

dobićemo glavnu premisu knjige:

Ako želiš biti bogat, ne smeš biti siromah.

Smatram da je svaki dalji komentar u vezi nje suvišan.

Knjiga ima dobru dinamiku, brzo uvlači čitaoca u radnju i konstantno mu drži pažnju. Međutim.

Ne želim da ulazim u analizu političke konotacije knjige i njene namere da šokira, izvrgava ruglu i prejudicira o motivima i ponašanjima određenih osoba. Verujem da bi knjiga bila mnogo kvalitetnija kada ne bi imala očigledne aluzije i kada bi se više bavila samom radnjom romana i razradom svojih sporednih likova, a ne njihovim ismevanjem i nipodaštavanjem.

Ja bih svoj komentar ukratko sveo na engleski izraz: it’s not my cup of tea.


Zadovoljan sam ovogodišnjim izborom, a sad na planiranje šta ću da čitam naredne godine.

Ko je bolji vozač?

Stanislav 3 god. Petar 8 god.

Dok se vozimo kolima, deca se često raspravljaju ko je bolji vozač: da li je to mama ili tata?

Da bih razgovor napravio interesantnijim, objasnio sam im da moramo da uvedemo neko poređenje kako bi smo utvrdili ko šta radi bolje, a samim tim i ko je stvarno bolji vozač. Drugim rečima, moramo da uspostavimo neku metriku.

Kako sam bio naivan.

Krenulo se sa predlozima. Petar i Stanislav su davali predloge i izmišljali pravila. Svaki koji su smislili nije im bio dovoljno dobar i upotrebljiv, pa se ova priča nastavljala tokom svake vožnje. I to je tako trajalo. I trajalo.

Bezuspešno sam pokušao da priznam da žena vozi bolje od mene samo da bi prestali. Ali, avaj. To priznanje nije bilo prihvatljivo.

Posle više bezuspešnih pokušaja u uspostavljanju metrike, ja sam se ponadao da su odustali od daljeg utvrđivanja i razgovora na ovu temu. Ali onda kako to biva samo u filmovima i izmišljenim pričama, Stanislav je pre neki dan došao do konačnog razumnog zaključka kojim smo okončali dilemu.

Tokom jedne od naših vožnji Stanislav veselo uzvikuje:

  • Tata, je bolji vozač!
  • Kako sad tata? Juče si rekao da je mama bolji vozač – upita Petar.
  • Znaš Pet’e, mama kad vozi ona samo kaže d’ugim vozačima: “Jebem ti matej”, a tata kaže “jebem ti i matej i oca”.

Ja sam ostao zatečen, ali metrika je jednostavna i dilema je konačno otklonjena.

Za sada je tata najbolji vozač u porodici, ali Stanislav ima dobre tendencije da me prevaziđe.

Da li se pravilno kaže inženjer ili inžinjer?

Po pravopisu srpskog jezika ispravno je i jedno i drugo. Razlika je u kontektstu u kom se izraz koristi.

Kada se kažemo inženjer mislimo na osobu koja radi u civilnom sektoru. Kada koristimo izraz inžinjer, mislimo na osobu koja radi u vojnom sektoru, pa iz ovakve upotrebe dolazi i reč inžinjerija, kao poseban rod u vojsci.

Postoji još jedan izraz za osobu koja završi neke tehničke škole koji je odomaćen na teritoriji Vojvodine, a to je Indžilir.

Za izraz Indžilir, najbolju definiciju sam pronašao na sajtu Vukajlija koja glasi:

Indžilir je inženjer paorskog porekla.

… jer ovako se hvale (a neka i kukaju, zavisno od konteksta) deca na selu:

  • Poslaće me babo na velike škole da postanem indžilir.

A, tako sam i sam nekad govorio.

diplomac

Pretvoriću te u žabu

Petar 3 godine.

Zimske čarolije na selu. Posle sankanja, grudvanja i pravljenja jezuški u snegu najbolje je ugrejati se uz vruć čaj i keksiće sa cimetom.

– Teto, daj još jedan keksić – zapovednički reče Petar.

– Uzmi ga sam.

– Ne, ti mi dodaj!

– Neću. Uzmi sam, rekla sam ti.

– NEĆU!!! Daj mi keksić ili ću te pretvoriti u žabu!

– Zašto?? – reče teta zbunjeno.

– Ti si bezobrazna, zato što nećeš da mi dodaš. GRRRR – reče i prekrsti ruke besno.

– U žabu? Ti nisi Dadilja Šljivka. Ne možeš da me pretvoriš u žabu.

– Teto!!! E baš mogu! Sad ćeš da vidiš! Pretvoriću te u ŽABUUU – nastavi da viče i poče da maše olovkom sa stola kao čarobnim štapićem.

– Hoćeš li lepo da pričaš sa mnom? Ako još jednom ponoviš žabu, sad ću da te pošaljem u Novi Sad.

– Samog? – zastade Petar zbunjen.

– Možeš da biraš kojeg ćeš roditelja da povedeš sa sobom.

– A ko će onda da se brine o mami!??

Matematika i bombone

Petar 3 i po godine

– Tajo, hoćeš li da vežbamo sabiranje?
– Hajde.
– Pitaj me nešto.
– Imaš dve bombone i ja ti dam još četiri bombone, koliko ih sad imaš?
– Pet!!!
– Kako pet, Petre?
– Lepo, jednu sam pojeo!!!

bombone

Kako se piše DEDA?

Petar 3+

– Tajo, šta piše ovde?

– Hajde, pročitaj. Znaš ti šta tu piše. Koja su to slova?

– B … A … B … A …

– I šta si pročitao? Šta tu piše?

– DEDA!!! Tajo, ovde piše DEDA!

– Da li si siguran da tu piše DEDA?

– Jesam!! Tu piše DEDA!!!

– Kaži ti meni sad lepo: kojim slovima se piše DEDA.

– D … E … D … A … ENTER. Tako se piše DEDA!

 

snoobybanner

Zašto majmun vozi kola?

Petar, 2 godine i 4 meseca

Petar i ja se često vozimo kolima. I jednom prilikom… Biiiip. Škriiip.

– Ej, bre kretenu! Šta radiš? U p&#$”!# !!! GLEDAJ GDE VOZIŠ BUDALO!!!

– Tajo!!! PSUJEŠ! Ne sme da se psuje!

– Izvini, Petre.

– Zašto psuješ? Šta se desilo?

– Pusti sad to. “Majmun” mi izleteo iz sporedne ulice.

– Majmun??

– Da, majmun.

– Tajo, gde je majmun?

– Eno ga u kolima ispred nas.

– Vozi auto!??

– Da, vozi auto.

– Tajo, zašto majmun vozi auto? Ko je pustio majmuna da vozi auto?

majmun-vozi.kola

Koliko su jedan i jedan

Petar, upravo napunio 3 godine

– Hajde, Petre, gotovo je tuširanje. Hej!!! Nemoj da moram ponovo da te jurim. Dolazi ovamo da se obučeš!
– Tajo, da li mogu da odgledam jedan crtani pred spavanje?
– Možeš.
– Aa!? Da li mogu da odgledam posle njega, još jedan crtani?
– Možeš, ako mi kažeš koliko su jedan i jedan.
– Tajo, pa to je lako. Jedan i jedan su jedanaest. Da li mogu sada da odgledam jedanaest crtaća?

 

matematika

Kako podesiti AMP na OS X Yosemite

Novi operativni sistem od Apple-a Yosemite donosi malo glavobolje za podešavanje razvojnog okruženja. Neke stvari koje su nekad radile same od sebe bez previše razmišljanja, sada je potrebno podesiti pre korišćenja.

Kako podesiti web development okruženje na novom apple operativnom sistemu možete pronaći na sajtu Coolest Guides on the Planet Website.

Linkujem ga ovde zato što je odlično i detaljno napisano uputstvo, u stilu korak po korak.

Meni je puno pomoglo, nadam se da će i vama.

Uživajte…