Kao što bi rekao papagaj…

Posle 4 dana ovogodišnjeg Exita (ako izuzmemo nastup Mike i Faith No More) celokupan doživljaj se može opisati u naredne dve slike:

Konačno sam skinuo narukvicu.

Bolje da sam ostao kući, ne bih morao patike  da perem.

Više komentara nije zaslužio.

Exit kul narukvice za opuštanje i uživanciju

Novi sistem ulaska na ExitFestival značajno je promenjen. Umesto regularnih karata uvedene su narukvice. Moje mišljenje je da bi imali mnogo više zadovoljnih posetilaca da su ostavili i regularne ulaznice i narukvice, pa da možemo da biramo koju ćemo koristiti.

Mene lično nervira licemerje koje proizilazi iz objašnjenje da organizatori nekom čine uslugu, a u stvari  samo dodatno maltretiraju sve sa ovakvim postupkom. Ovakav vid ulaznica koristi se na svim velikim festivalima u svetu i se njime se jednostavnije reguliše ulazak na festival, kao i čuvanje same ulaznice.

Čuvanje ulaznice treba da bude lična stvar. Ono što ja vidim kao razlog za uvođenje ovih narukvica je samo povećanje kontrole ulaska na festival, ali ne i pojednostavljivanje istog što bi trebalo da bude cilj. Ono što se dobilo sa ovakvim postupkom je dodatno maltretiranje posetilaca koji ne vole da nose narukvice bilo koje vrste. Na žalost ja sam jedan od njih i zato ovo pišem.

Sistem ulaska na festival ovim nije poboljšan. Postojanje bar koda na narukvici, nam sugeriše da se ništa ne menja, tako da i ove godine očekujemo skeniranje bar kodova, redove, pretresanja i slične gužve.

Narukvica bi trebala da omogući više jednostavnih i nesmetanih ulazaka na festival. O većem broju ulazaka na festival možemo da zaboravimo u startu, al sa time smo se pomirili još odavno.

Pa se opet postavlja pitanje: Zašto je uveden sistem ulaska narukvicama?

“Zato što je po praksi svih ostalih festivala sveta potpuna personalizacija kupaca neohodna s obzirom na aspekte bezbednosti. Prelaskom na narukvice, Exit prestaje da bude jedini festival koji koji ih nije koristio i preuzima model koji imaju svi ostali festivala na svetu.” (više)

Meni nije jasno koji su to aspekti bezbednosti, ali to tako kul zvuči.

Nekome je možda jednostavnije da čuva narukvicu nego kartu. Ja, kome smeta i ručni sat da nosi, nisam jedan od njih. Meni je bilo jednostavnije da stavim kartu u novčanik i da je čuvam u torbici. Narukvicu mogu zakačiti i pokidati negde usput i karta tada prestaje da važi.

O udobnosti nošenja ove narukvice neću ni pisati. Sve se vidi sa slike.

Za kraj citiraću deo teksta sa sajta ExitFest.org

“…uživanje podrazumeva i kul narukvicu koju ćete nositi tokom četiri festivalska dana (a verovatno i duže)…” (više)

Citat malo izvučen iz kontektsta, ali i dalje prenosi poruku debilizma, poput onog koji se može čuti u TopShop reklamama.

Relationship status: Single

Pre dva dana u razgovoru sa svojom lepšom polovinom pričali smo o sledećem: Šta bi mi ljudi rekli da im kažem da smo sada, 2 meseca pre nego što treba da stanemo na ludi kamen, raskinuli? Umesto da tupim u prazno i nagađam šta bi ljudi rekli, rešio sam da proverim.

Na Facebook-u sam objavio Relationship status: Single.

I prva dva minuta ništa se nije desilo.

A onda. Stiže poruka preko Skype: Continue reading

Ko rano rani subotom?

Subota. Ustao sam malo pre šest sati i spremio se za posao. Dok sam silazio niz stepenice razmišljao sam kakvo je maltretiranje ovo ustajanje subotom. Svratio sam u prodavnicu da kupim flašu vode. Kada sam ugledao prodavačicu sanjivu i bunovnu, ništa bolju nego što sam i sam bio u tom trenutku, zapitao sam se kada je ona morala da ustane da bi otvorila prodavnicu u šest sati, da bih ja mogao kupiti to što mi je potrebno. Da li ona mora da ustaje tako rano da ja ne bih morao da razmišljam dan ranije šta treba izjutra poneti na posao?

pekar

Detinjstvo sam proveo u malom selu u Banatu. Koliko je selo malo govori podatak da kao dete nisam morao voditi računa o saobraćaju kad prelazim na drugu stranu ulice. U selu postoji jedna pekara, dve kafane i tri prodavnice. Ljudi u selu svoj život jednostavno moraju prilagoditi njihovom radu. Hleb se prodaje do 8h, a nedeljom ga nema uopšte. Prodavnice rade do 21h, a kafane tek od 18h. Continue reading

Komšinice, zar opet za ručak svrake s lukom?

Pre šest meseci preselio sam se u novi stan. Do tada sam skoro uvek živeo u nekoj kući gde je moj prostor bio odvojen od drugih. Ne smetaš nikome i niko ti ne smeta. Imati svoj privatni ćošak je nešto neprocenjivo. Na žalost gubitak ovog mira je cena koju čovek mora da plati kada se seli iz kuće u stan, posebno ako dolazi da živi u grad sa sela.

Nuclear sock

Prva nezgodacija koja te dočeka, kada se useliš u neku zgradu, je činjenica da svakog dana saznaš ko šta ima za ručak. Loše projektovani otvori za odžake u novim zgradama koji nemaju cug uzrokuju da se u stanu oseti miris komšijskog ručka. Sve ovo ne bi bilo tako strašno da taj miris nije neki ukiseo i odvratan, poput mirisa koji odaju čarape osobe koja se vratila iz celodnevnog lova. Jedan poznanik je za njega prokomentarisao:

  • Komšinice, zar opet za ručak svrake s lukom?!!

U početku smo probali da se organizujemo da prepodne kada se ručak sprema izađemo iz stana kako bi ga izbegli. Ovo je bilo delotvorno u početku, ali se problem ubrzo vratio kada smo ustanovili da nema pravila kada se ručak sprema. Često se miris osetio u večernjim časovima, a dešavalo se ponekad da zamiriše i u sred noći. Na žalost, to je stvar na koju ne mogu direktno da utičem. Jedino rešenje bilo je postaviti rozetu na crevo od aspiratora i na taj način sprečiti ulazak neprijatnih mirise u stan. Na ovaj način gubi se smisao istog u kuhinji, ali neprijatnih mirisa više nema. Continue reading

Lepe žene i fudbal

Koji sadržaj staviti na sajt koji će se baviti teorijom elektronike, a ne prodajom veš mašina? Bilo je osnovno pitanje koje smo sebi postavljali u proleće 2007, kada smo započeli rad na sajtu otpornik.com. Između raznih oblasti iz elektronike, bio je jedan vrlo interesantan predlog. Mudri je tada, iz šale naravno, predložio da to budu gole ženske i fudbal, jer bez toga nećemo postići ozbiljniju posećenost. Ni sam nije bio svestan, koliko je istine u sebi nosila ta njegova izjava. Ljude ne interesuje elektronika, čak ni one koji je studiraju. To je činjenično stanje; govorim vam iz iskustva. Ali gole devojke i fudbal to je stvar koja interesuje većinu muškaraca na ovoj planeti i pokoju ženu.

Sexy Soccer Girls

Ako se malo razmisli o tome šta jednog prosečnog tinejdžera može da interesuje dolazi se do zaključka da stvari koje zanimaju taj uzrast su sex i fudbal. Zašto fudbal? Pa opet zbog sexa. Klinci misle da ako budu davali golove poput Maradone, imaće veće šanse kod devojaka. Činjenica je da se interesovanje za fudbal zadrži kod ljudi, bez obzira jesu li ili nisu postigli uspeh kao fudbaleri. Ali u kasnijem dobu čovek shvati da su njegovo interesovanja za fudbal i ženino interesovanje za sex obrnuto proporcionalni. Ali to je već neka druga priča.

Continue reading

12 godina prijateljstva završilo se zbog žene

Prošlog vikenda morao sam se oprostiti od svog dugogodišnjeg prijatelja Shaban-a. U stanu više nije bilo mesta za njega. Postao je suvišan i počeo je previše da smeta. Konačno je došlo vreme da ga izbacim napolje.

prasina

Ko je Shaban? Shaban je moj prvi PC. Pre njega imao sam C-64, a posle sam promenio još mnogo računara, ali sam za njega bio najviše vezan. Nije bio ni prvi ni jedini moj računar, ali mnogih stvari sam se odrekao da bih njega kupio i otuda ta sentimentalnost prema njemu.

Continue reading

Zmajevi su opasni i kad ne bljuju vatru

Godine 1909. država Srbija nabavila je 3 balona i obavila prvi zvaničan let. Te iste godine formirana je Srpska avijacija. Jučerašnji aeromitnig Batajnica 2009 posvećen je obeležavanju 100 godišnjice ovih događaja.

Aviončići

Miting je bio odličan. Avioni su pravili akrobacije u skladu sa svojim mogućnostima, helikopteri su demonstrirali svoje sposobnosti, jedino što je prikazana tehnika zastarela 20-tak godina. Continue reading

Kako je otpornik.com postao sexy sajt

Odabir imena za novi web sajt nije ni malo lak posao. Postoji nekoliko aspekata na koje treba obratiti pažnju prilikom izbora, ali i kada se vodi računa o svemu, greška se može provući potpuno nezapaženo. Ovo nije tekst koji će vam objasniti kako da odabrete pravo ime za vaš sajt, nego ću vam ispričati kako je nastalo ime za moj prvi sajt i kakvu sam grešku tada napravio, a taj me problem i danas prati.

omko

Početkom 2006. godine u razgovoru sa kolegama sa fakulteta, zaključili smo da na srpskom jeziku ne postoji adekvatan sajt iz elektronike koji bi se nama svideo. Ove web prezentacije uglavnom kopiraju tuđe šeme iz elektronike i imaju vrlo malo orginalnog sadržaja. Kako smo bili ekipa sa viškom entuzijazma dogovorili smo se da napravimo jedan sajt koji bi bio „po našoj meri“.

Continue reading

Utopija predgovora i pogovora

Većina knjiga koje su odolele zubu vremena u poslednje vreme imaju pogrešno napisane predgovore i pogovore. Uglavnom ovde nije problem u stručnosti napisanog teksta od strane kritičara, nego o mestu gde su postavljene određene stvari.

utopija knjiga

Pre neki dan sam krenuo da čitam knjigu Tomasa Mana O najboljem uređenju države i o novom ostrvu Utopiji i kao što to obično činim, pre nego što uronim u knjigu pročitam predgovor. Čitajući taj deo uvideo sam problem: osobe zadužene za pisanje predgovora često u njega ubacuju svoje lično viđenje knjige, a njemu tu nije mesto. Continue reading