Petar 3 godine.
Zimske čarolije na selu. Posle sankanja, grudvanja i pravljenja jezuški u snegu najbolje je ugrejati se uz vruć čaj i keksiće sa cimetom.
– Teto, daj još jedan keksić – zapovednički reče Petar.
– Uzmi ga sam.
– Ne, ti mi dodaj!
– Neću. Uzmi sam, rekla sam ti.
– NEĆU!!! Daj mi keksić ili ću te pretvoriti u žabu!
– Zašto?? – reče teta zbunjeno.
– Ti si bezobrazna, zato što nećeš da mi dodaš. GRRRR – reče i prekrsti ruke besno.
– U žabu? Ti nisi Dadilja Šljivka. Ne možeš da me pretvoriš u žabu.
– Teto!!! E baš mogu! Sad ćeš da vidiš! Pretvoriću te u ŽABUUU – nastavi da viče i poče da maše olovkom sa stola kao čarobnim štapićem.
– Hoćeš li lepo da pričaš sa mnom? Ako još jednom ponoviš žabu, sad ću da te pošaljem u Novi Sad.
– Samog? – zastade Petar zbunjen.
– Možeš da biraš kojeg ćeš roditelja da povedeš sa sobom.
– A ko će onda da se brine o mami!??
Jako smesno i duhovito. Jos kad bi imali i kraj, mozda bi bilo STVARNO smesno i duhovito. Ovako treba da verujemo autoru na rec.