U ravnom Banatu na ulaznim vratima firme, koja koja predstavlja zaostavštinu iz perioda poznog socijalizma, pojavio se programer. Ušao je unutra i predstavio se. Radnici su ga zamolili da sedne i sačeka. Direktor će ga ubrzo primiti. Pošto se smestio u stolicu koja baš i nije bila udobna, jedan od zaposlenih ga upita:

– Recite mi da li ste za kafu?
– Jesam, hvala.
– Koju kafu želite?
– Sve jedno, kakvu dobijem.
– Recite slobodno. Možete da birate koju god želite.
– Mogu da biram?
– Da, da, samo izvolite.
– Dobro, onda jedan produženi espreso sa …
– Nemamo espreso.
– Onda nes kafu.
– Nemamo mi to ovde.
– Ok, dajte mi onda domaću i recite mi samo jedno: na šta ste mislili kad ste rekli da mogu da biram koju kafu hoću da popijem?
– Na šta sam mislio!?  Pitao sam Vas lepo, hoćete li slađu, gorču, bez šećera, s mlekom ili bez mleka?
– Aha, jasno mi je Kažete da imate i mleka?
– Imamo.
– Onda jednu bez šećera i bez mleka.